Ispovest: “Bio je ljubav mog života, a onda je usledilo najveće razočaranje u životu”

“Samo bez srećnog kraja. Imala sam dobar život. Završavala faks, imala dečka koji me je obožavao. A kao i svaka devojka uvek sam išla ka lošim momcima. A imala sam onog o kome svaka devojka sanja. Samo to nikada nisam cenila. Dečko iz bajke. Bila sam klinka. Nezrela. A on obrazovan dečko pun manira. Spreman da se skrasi. Znala sam gde bismo se venčali. Znala sam i način na koji bi me zaprosio. Čuvao me je kao malo vode na dlanu. Nakon dve godine odlučila sam da odem iz zemlje i ostavim sve za sobom. I njega. Bez kajanja sam otišla u nadi da ću pronaći tu sreću i ispunjenost. Prošlo je nekoliko godina. Mislila sam da sam ispunjena, da sam pronašla ono što mi je oduvek falilo. Međutim, sudbina je imala neke druge planove. Preko noći cela prošlost se vratila. Ne znam kako. Shvatila sam kako sam jedino pored njega, mog bivšeg, bila srećna i kako niko nikada neće zauzeti njegovo mesto. Raskinula sam vezu koju sam imala. I odlučila da se borim za onog koga u stvari volim. Sve sam isplanirala. Isto kao što je i on nekada za mene. Poslala sam mu poruku. Čak sam našla i njegovu omiljenu cvećaru. Ipak sam sačekala malo. Tu noć nisam mogla da spavam. Nešto mi nije dalo mira. Igrom slučaja sam pronašla njegovu sliku. Na venčanju. Njegovom venčanju. Srce mi je puklo na ola. To je bilo to. Kraj moje neuspešne ljubavne priče.

Nikada ne čekajte, niti jurite za srećom. Jer ona je u većini slučajeva tu, oko vas. Samo otvorite oči. Život je prekratak za ovakve greške. Meni jedino što ostaje je da živim od sećanja. Eto šta se desi kad pravu osobu upoznate u pogrešno vreme.

A da stvar bude malo ironičnija – na dan njegovog venčanja, bez pojma o tome, ja sam mu rekla da ga volim. Eh, šta je život.

I dan-danas, posle toliko vremena, ja mislim na njega i pokušavam da nastavim dalje. I dan-danas moje srce kuca za njim, dok njegovo kuca za nekom drugom…”

http://mojkutak.ovh