ISPOVEST: Imala sam samo jednog momka i udala sam se za njega. Zajedno smo već 17 godina i sve to vreme me njegova majka ne podnosi….

Imala sam samo jednog momka i udala sam se za njega. Zajedno smo već 17 godina i sve to vreme me njegova majka ne podnosi. U početku je govorila da sam ku*va (iako je njana ćerka abortirala još u srednjoj školi), kad sam rodila dete rekla je da ne može da ga voli jer nije sigurna da je to dete njenog sina (moj sin toliko liči na oca da je pitanje da li je moj), stalno dolazi da se svađa (pred našim detetom), vređa i viče. Supruga ne želim da stavljam u situaciju da bira između mene i majke jer je rekao da on zna kakva je njegova majka, jednom je čak i izbacio iz kuće. Sve vreme ja opraštam, tolerišem…i sve sam bolesnija i psihički i fizički, a ona puca od zdravlja. Pa gde je tu pravda, ravnoteža, zar ne važi više ono, što su mene moji roditelji učili, da se dobro dobrim vraća?