NEĆETE VJEROVATI ZAŠTO JE TITANIK POTONUO

Od premijere filma “Titanik” 1997. godine, ceo svet je opsednut da sazna sve što se može znati o pravoj priči koja se krije iza potonuća ovog broda i šta se zapravo dogodilo tog sudbonosnog dana 1912. godine.
Čak i danas, ceo jedan vek kasnije, otkrivaju se novi detalji ovog događaja koji je doveo da tog kobnog 14. aprila 1912. godine, 1 500 ljudi izgubi živote, a mnoge porodice ostanu bez svojih voljenih.

Preživeli putnici i artefakti sa broda pomogli su istoričarima da dobiju jasnu sliku dešavanja toga dana.

Ipak, mnogo toga još uvek treba istražiti – na primer, da li je nesreća mogla biti izbegnuta.

Ono što je ljude uvek interesovalo jesu same žrtve ove tragedije – putnici različitog doba i materijalnog statusa, koje je sve sačekala ista sudbina.

1. Na brodu je trebalo da bude osnivač kompanije “Hershey’s”

Milton S. Herši, osnivač kompanije za proizvodnju čokolade, trebalo je da se ukrca na Titanik, ali sudbina je imala drugačije planove. Čokoladni mogul je ostavio depozit od 300 dolara za mesto na brodu, ali se nije ukrcao. Zbog poslovnih obaveza je morao hitno da ode za Ameriku, pa se ukrcao na brod “Amerika” tri dana ranije i nepovređen stigao kući.

2. Svi članovi orkestra na Titaniku su umrli
Na brodu je bio orkestar od 8 članova, ali nijedan muzičar nije preživeo. Prema svedočenju preživelih, orkestar je nastavio da svira dok je brod tonuo.

3. Brodski osmatrač kasnije je počinio samoubistvo

Frederik Flit, čovek koji je bio zadužen da osmatra more zbog potencijalnih opasnosti, uspeo je da preživi nesreću, ali ne i da prevaziđe sopstveni osećaj krivice i depresiju. Nakon što je njegova žena preminula 1964. godine, Flit se prepustio krivici koju je osećao jer je preživeo potonuće, a toliko drugih ljudi poginulo i obesio se.

4. Najbogatiji čovek na brodu je umro da bi spasio svoju ženu

Džon Džejkob Astor, najbogatiji čovek na Titaniku koji je investirao u krzna i nekretnine, nije uspeo da se spasi sa broda koji je tonuo. Da bi pomogao svojoj trudnoj ženi Medlin i njenoj medicinskoj sestri da se spasu, Astor je potonuo sa brodom. Jedan mornar je pronašao njegovo telo 22. aprila, nedelju dana nakon potonuća Titanika.

5. Više putnika je moglo da preživi
Mada je samo 31,6% putnika preživelo potonuće Titanika, stručnjaci tvrde da bi preživelo 53,4% kada se uzme u obzir broj čamaca za spasavanje i njihov kapacitet. Očigledno nije pomoglo što je 14. aprila 1912. godine – dana kada je Titanik potonuo – kapetan Edvard Džon Smit otkazao vežbu sa čamcima za spasavanje iz nepoznatih razloga.

6. Neke od žrtava nisu nikada identifikovane
U haosu koji je sledio nakon potonuća Titanika, vlasti su se borile da identifikuju tela žrtava pronađena u olupini. Za mladog muškarca, označenog kao telo broj 6, zabeleženo je da je imao tetovažu i bakarni prsten na desnom palcu, ali da nisu mogli da ga identifikuju na osnovu odeće.

7. Najmlađa žrtva je imala samo 13 meseci
Od oko 1 500 putnika koji su poginuli na Titaniku, najmlađa je bila 13-omesećna beba po imenu Eino Panula. Panulina cela porodica je poginula na Titaniku, osim oca koji se nije ukrcao na brod. Istraživači su prvobitno mislili da čuveni spomenik “Nepoznatom detetu” u Novoj Škotskoj čuva ostatke Enia Panule, ali DNK analiza je pokazala da nisu u pravu.

8. Nekolicina žrtava je sahranjena u Kanadi
U Halifaksu u Novoj Škotskoj, Mekej-Benet, brod poslat da pokupi ostatke žrtava sa Titanika, pronašao je 306 tela rasutih po moru. Još tri broda su pronašla 22 tela u kanadskim vodama, ali je 119 od 328 žrtava moralo biti sahranjeno u moru zbog manjka tečnosti za balsamovanje. Od preostalih tela, samo 59 je vraćeno porodicama, a ostale žrtve su sahranjene na tri groblja u Halifaksu.

9. Preživelo je više žena nego muškaraca
Žene i deca su imali prioritet u odnosu na muškarce. 72% ženskih putnika je preživelo ovo kobno putovanje, u odnosu na samo 16% muških putnika.