Reci ranije . . .


je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona bejaše nežna i
osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je
pazila kuću i odgajala decu. Djeca su rasla, poženila se i poudavala, te
pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva djeca bila
zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala.
Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njezin
muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari
i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su
slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao
muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno
više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Sjeo je uz
krevet i uzeo ženu za ruku… njena se ručica izgubila u njegovoj
ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umrijeti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Od
toga dana ženi je pošlo nabolje. Danas se vrlo dobro oseća. Lekari se i
dalje pitaju od koje je to bolesti bolovala i koji su je ljekovi tako
brzo izlječili.

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga
voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena… to
već ionako zna«. Možda i zna. No, bi li se ti ikad umorio slušajući
voljenu osobu koja ti to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i
reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«. Stisni ruku osobi koju voliš
i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te…«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.